Peruanska jagoda, naučno poznata kao Physalis peruviana, vodi poreklo iz Južne Amerike, tačnije Perua i njeno plodovi pristižu za berbu početkom septembra.
Ove lepe žutonarandžaste bobice srodnik su paradajza, jedu se isključivo kad dostignu potpunu zrelost, odlikuju se slatko kiselim citrusnim ukusom i odlične su za salate, kolače,za pravljenje slatka, uz žitarice, jogurt, mogu da se suše, smrzavaju, a naukusnunije su kad se jedu posebno kao sveže voće.
Plodovi peruanske jagode prepuni su vitamina C, A, B grupe (sadrže i retko prisutan vitamin B12), minerala gvožđa, kalcijuma, biljnih steroida i jakih antioksidanata (više nego što sadrži brokoli) poput karotenoida, polifenola i sve to sa vrlo malo kalorija.
Kako one deluju na naš organizam?
Opuštaju nervni sistem
Zahvaljujući obiilju vitamina B grupe (tiamina, riboflavina, folata i B12) i flavonoda blagotvorno deluju na nervni sistem, umiruju ga, opuštaju i pravi su biljni sedativ.
Stimulišu imunološki sistem
Vitamin C kojim je ovaj plod posebno bogat jača imunitet, poboljšava apsorpciju gvožđa, snižava holesterol, ima jako antioksidativno dejstvo, stvara kolagen koji jača krvne sudove, kosti, kožu. Ove bobice imaju antibakterijsko, antivirusno dejstvo, podstiču otpornost organizma, štite vas od prehlade i gripa, vraćaju energiju, odlične su za umor, malaksalost, anemičnost, doprinose dobrom zdravlju kože, usporavaju starenje.
Za dobar vid i zdravlje očiju
Karotenoidi koji su prisutni u visokoj koncetraciji u ovoj biljci neutrališu štetne slobodne radikale, čuvaju ćelije oka od oksidativnog stresa, sprečavaju oštećenje vida, poboljšavaju ga i doprinose dobrom zdravlju očiju. Gvožđe koje se takođe nalazim u ovim bobicama doprinosi boljem vidu.
Za zdrav stomak
Ove jagodice su dobar izvor dijetalnih vlakana bitnih za dobru probavu i zdrav digestivni sistem. One regulišu rad creva, doprinose njihovom redovnom pražnjenju, detoksikuju organizam od toksina i štetnih materija, sprečavaju zatvor ali deluju i kao laskastiv.
Regulišu krvni pritisak
Karotenoidi, polifenoli i rastvorljiva vlakna (petkini) u njoj čine je dobrom namirnicom za srce. Regulišu visok krvni pritisak, snižavaju loš holesterol i čuvaj zdravlje srca.
Za jake kosti i zube
Kalcijum i fosfor u u ovim lepim crvenim bobicama su važne komponente kostiju i zuba, daju im čvrstinu i jačinu.
Treba napomenuti da je jedino plod jestiv kod ove biljke, dok su ostali delovi otrovni i ne smeju se koristiti ni u kakve svrhe. Umerenost je u svemu bitna pa i u ovom slučaju, ne bi trebalo jesti više od 10 ovih bobica dnevno.
