Mentalno zdravlje je bitno za kvalitetan i produktivan život, zdravu porodicu kao i za međuljudske odnose.
Poremećaji mentalnog zdravlja takođe imaju ozbiljan uticaj na telesno zdravlje i povezani su sa prevalencijom, napredovanjem i ishodom nekih od najvažnijih hroničnih bolesti današnjice, uključujući dijabetes, bolesti srca i tumore.
Srećom, brojni poremećaji funkcionisanja nervnog sistema mogu se efikasno lečiti, a prevencija poremećaja mentalnog zdravlja rastuće je područje istraživanja i prakse.
Jedan od načina na koji se, bar delimično, može uticati na mentalno zdravlje je i pravilna ishrana. Unosom korisnih hranljivih sastojaka pomaže se pravilnog funkcionisanje nervnog sistema, a samim tim i psihe.
Hrana која pomaže mentalnom zdravlju
Voće i povrće je prepuno dijetalnih vlakana (uključujući i prebitotike), vitamina, minerala i antioksidanata neophodnih za dobar imunitet koji će nas čuvati od raznih upala.
Orašasti plodovi, banane, avokado (koji je takođe i dobar izvor zdravih nezasićenih masnih kiselina za mozak), spanać, blitva, peršun, žitarice poput ovsa, heljde bogate su magnezijumom koji doprinosi normalnoj funkciji nervnog sistema, poboljšava raspoloženje, njegov nedostatak može dovesti do pada kognitivnih sposobnost (koncentracija, pamćenje), nesanice i depresije.
Bobičasto voće (borovnice, kupine, jagode, ribizle, brusnica) je prepuno antioksidanata koji neutrališu slobodne radikale, čuvaju ćelije mozga od oksidativnog stresa, doprinose boljoj memoriji, sprečavaju pad kognitivnih sposobnosti, usporavaju starenje mozga i smanjuju rizik od demencije, Alchajemerove bolesti.
Orasi, bademi, lešnici, maslinovo ulje prepuni su omega- 3 masnih kiselina (koje su bitne za dobro psihičko zdravlje, pospešuju cirkulaciju krvi u mozgu, regenerišu moždane ćelije, poboljšavaju koncetraciju, učenje i vitamina E koji suzbija štetan efekat slobodnih radikala, čuva metalno zdravlje, sprečava pad umnih sposobnosti. Maslinovo ulje takođe sadrđi mononezasićene masne kiseline koje su veoma dobre za mozak.
Začini su proizvodi biljnog porekla, svojstvenog mirisa, ukusa i izuzetno su bogati aromatičnim materijama različitog sastava i povoljno deluju na zdravlje mozga.
Jedna od najboljih kombinacija začina je kurkuma sa dodatikom bibera (piperin iz bibera poboljšava apsorpciju kurkukima iz kurkume koji ima jako protivupalno i antioksidativno dejstvo) i predstavlja prirodni lek protiv depresije, anksioznosti.
Šafran začin poboljšava pamćenje, on je prirodan i efikasan tretman protiv depresije, može ublažiti simptome anksioznosti, jedinjenje u njemu krocetin može smanjiti rizik od nastanka Parkinsonove bolesti.
Smeđa riža je odličan izvor vitamia E, B grupe, magnezijuma, mangana i antioksidanata koji čuvaju mozak i savršena je za centralni nervni sistem.
Jaja su dobar izvor proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, vitamina A i vitamina B grupe (B6, B12 i folata). Ovi vitamini B grupe doprinose normalnom funkcionisanju nervnog sistema, povoljno deluju na osobe izložene mentalnom naporu, poboljšavaju pamćenje i koncetraciju i sprečavaju pad kognitivnih sposobnosti pa su jaja hrana odlična za mozak.
Kikirki je pun vitamina i minerala, naročito vitamina E i resveratrola koji su bitni za dobro zdravlje mozga. Resveratrol je jak antioksidant koji štiti mozak, nervni sistem, smanjuje rizik od demencije i Alchajmerove bolesti.
Plava riba (tuna, skuša, paplina, losos) je bogata proteinima, omega - 3 masnim kiselinama, vitaminima D, B grupe, selenom i doprinosi dobroj funkciji mozga. Ona jača moždane funkcije, podiže raspoloženje, poboljšava pamćenje, jača koncentraciju i metalne funkcije.
Prirodni čajevi od kamilice, kantariona, valerijane, lavande, relaksiraju nas, smiruju nervozu, napetost, ublažavaju anksioznost i depresiju, a pritom ne izazivaju zavisnost poput neki sintetičkih lekova i ne uspavljuju nas. Naravno pre upotrebe potrebno je konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom.
Hranu koju treba izbegavati
Pržena hrana, prerađena hrana, trans-masti, nitrati i hrana bogata solju, zasićenim mastima i rafinisanim šećerima mogu pogoršati depresiju, anksioznost i stres.
Ako svakodnevno jedete prerađenu hranu i brzu hranu, to u osnovi čini da loše crevne bakterije napreduju i tada počinjete da nailazite na probleme sa upalom.
Previše kofeina i alkohola takođe može učiniti da se mentalno stanje pogorša. S druge strane, umereno konzumiranje ne bi trebalo da šteti; na primer, ispijanje 400 mg kafe dnevno ili manje ne bi trebalo da ima uticaja na anksioznost.
Ljudi različito reaguju na unos alkohola, ali uglavnom se četiri pića dnevno za muškarce i tri za žene smatraju prekomernim.
I zapamtite, mentalno zdravlje i poremećaju se ne smeju olako shvatiti, a ishrana je samo dodatak redovnoj fizičkoj aktivnosti i/ili terapiji prepisanoj od medicinskih stručnjaka i zato ne zanemarujte bilo šta od toga.
